Од 1995. године, 16. септембар се у целом свету обележава као међународни Дан очувања озонског омотача. Повод за овај датум је Монтреалски протокол (потписан 16. септембра 1994. године) којим су предвиђене активности које би омогућиле заштиту и очување озонског омотача.
Озонски омотач означава слој у атмосфери, на висини од 10 до 50 км, у коме се налазе молекули озона. Сваки молекул озона састоји се од три атома кисеоника, док обичан кисеоник има два атома. Озон је врло реактиван и запаљив гас, без боје. Више од 90% озона присутног на нашој планети налази се у озонском омотачу. Овај омотач игра изузетно важну улогу у заштити живота на нашој планети. Он зауставља 97-98% смртоносног УВБ зрачења које долази са Сунца.
Научници су још 1970. године открили да је слој озонског омотача све “тањи” у области изнад јужног пола. Ова промена у озонском омотачу означена је као “озонска рупа” и закључено је да на њено повећање утиче присуство неких штетних гасова (нпр. ЦФЦ, хлорофлуороугљеници, једињења) у атмосфери.
Озонска рупа означава део озонског омотача у коме је присуство молекула озона мања од критичне вредности. Количина озона у атмосфери изражава се у Добсоновим јединицама. Једна Добсонова јединица дефинисана је као број молекула озона који је потребан да око Земље формира слој чистог озона дебљине 0,01 милиметар, на температури од 0Ц и нормалном атмосферском притиску. Просечна дебљина озонског омотача износи 300 Добсонових јединица, док је просечна дебљина озонске рупе три пута мања.
Да би се спречило уништавање озонског омотача потписани су бројни међународни протоколи (први је био Монтреалски) чији је циљ био да контролишу производњу и коришћење штетних гасова. Ових штетних гасова некад је било у расхладним уређајима, спреј боцама, апаратима за гашење пожара итд. Без обзира што ови производи дуго не користе ове гасове њих још увек има у атмосфери.
Текст преузет са сајта: svetnauke.org