За већину деце и родитеља полазак у јаслице или вртћ представља прво одвајање. Подједнако је тешко и за једне и за друге. Од спремости родитеља да се одвоји од детета зависи и квалитет адаптације.
Зашто је добро да су деца у вртићу?
Малишани у вртићу:
- Откивају нови свет „у малом“
- Спознају да постоје и друге особе које их негују, теше, хвале, играју се са њима, грде…
- Развијају осећање припадности групи
- Уче да деле играчке, али и емоције
- Чекају свој ред, одлажу своје потребе. Уместо „одмах и сада“ усвајају „онда и тада“
- Уче да поштују другу децу и да толеришу различитости
- Развијају колективни дух. Уместо „ја“ долази „ми“
- Уче се поштовању реда – оброк, организована активност, слободна активност, спавање…
- Уче се поштовању старијих који их у исто време разумеју о пружају утеху, али и уче реду
Период адаптације представља време које је потребно да се малишан навикне на промену и прихвати нову средину – другу децу, васпитачице и особље вртића, нов простор и играчке, другачији распоред и режим активности него што је био код куће. Обично траје три до четири недеље.
Адаптација деце је индивидуална и доста зависи од става и понашања родитеља, али и од темперамента и навика самог детета. Већина деце реагује на процес адаптације, било да имају годину дана или да су предшколци, мада се сматра да се млађа деца (до две године) лакше прилагођавају.
Има деце која показују веома благе промене у понашању током овог периода и за њих кажемо да се „нормално“ прилагођавају. Код нешто отежане адаптације постоји читав спектар реаговања детета на промену – изразавање љутње и беса, „бацање“ на под, плач који не престаје, повлачење, туга, потиштеност. Деца показују љутњу и на родитеље – мењају понашање, постају „бебастија“ него што су била (нпр. дете које се одвикло од пелена поново почиње да пишки у гачице), не желе да једу… Али, то су само пролазне реакције које трају колико и процес прилагођавања, а то значи између три и четири недеље. Мали број малишана пролази кроз „тешку“ адаптацију. Она траје и по неколико месеци и обично је резултат низа неповољних околности – болест детета, патолошка породица, често изостајање из вртића из било којих разлога које ремети овај процес… Деца са посебним потребама тешко се прилагођавају. Понекад је потребно укључивање тима: психолог, педагог, васпитач и социјални радник како би сагледали тешкоће олакшали детету и његовим родитељима.
Како припремити дете за одвајање?
Полазак у вртић је велика промена и за родитеље и за дете. Зато је потребна обострана припрема.
- Пре поласка у вртић приликом првих разговора са васпитачицама и особљем поведите и дете
- Објасните малишану ко је све ту, шта ће све радити, покажите двориште, играчке
- Не преувеличавајте значај поласка у вртић
- Не показујте узнемиреност, стрепњу, неповерење
- Никада не претите вртићем уколико се дете не понаша добро
- Дозволите свом детету да понесе неку играчку од куће по сопственом избору. Она му даје сигурност. Исто тако може донети и из вртича играчкицу.
- Објасните детету шта ћете све ви радити док је оно у вртићу, реците да сте на послу и да је вртић његов посао.
- Када дођете до врата никада не бежите (зато што вам је тако лакше) нити се дуго опраштајте од детета. Уколико оно види вашу колебљивост и несигурност, на сваки начин ће покушати да остане са вама.
- Без оклевања се растаните, уз осмех и топлу реч
- Реците ТАЧНО када ћете доћи по њега. Деца врло брзо науче како стоје казаљке на сату када ви долазите по њега. НИКАДА НЕ КАСНИТЕ.
- Током периода адаптације, после вртића, проводите више времена са дететом у игри и дружењу. Не испитујте дете како је било, јер неће умети да вам објасни.
Битна је и сарадња родитеља и васпитача.
- Обавестите васпитача у навикама детета, специфичностима, његовом темпераменту… постоје упитници који се попуњавају приликом уписа, будите отворени и искрени
- Развијте однос поверења
- Важно је да се поштују правила вртића, као и правила доласка и одласка. Васпитачи, како би олакшали процес адаптације у првих месец дана, сугеришу „пресликавање“ распореда активности у вртићу и викенд данима кад је дете са родитељима („увремењено“ узимање оброка, игра, одлазак на поподневно спавање…)
- Пожељан је континуитет доласка. Васпитачи инсистирају на редовном доласку како би прилагођавање било успешно. Свако ускакање некога да причува дете уколко му се спава или му „цури“ носић отежава процес адаптације.
Маријана Петровић, спец.мед.психологије
Текст преузет са портала: Мој педијатар